Cirkularna ekonomija u Nišu, tretman otpadnih voda prvi korak ka modelu u kome se ništa ne baca

Naučno-tehnološki park u Nišu mesto je na kome smo održali treću u nizu radionica u okviru projekta “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva”. Bio otpad i zeleni gradovi bile su glavne teme prethodne dve radionice, a u Nišu smo smo govorili o inovativnim rešenjima nordijskih zemalja kada je tretman otpadnih voda u pitanju, fokusirajući su na dobre primere i prakse koje u ovoj važnoj oblasti sprovodi Švedska.

Nordijske zemlje imaju dugogodišnje iskustvo u inovativnim rešenjima i ulaganjima na lokalnom nivou za razvoj pametnih gradova u kojima se izazovi pretvaraju u mogućnosti -  otpad postaje resurs, a voda, otpad i energija rešavaju se kroz integrisani način.

„Naša namera je da diskutujemo o tome kako je važno povezati i integrisati različite investicije u razvoju jednog grada - upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Osim švedskih kompanija, na principima cirkularne ekonomije posluju i one kompanije koje rade u Srbiji, a osnovane su u Nišu, kao što je Flamma System“, rekla je Karin Mc Donald, Direktorka Razvojne saradnje Švedske pri ambasadi u Srbiji. Ona je dodala da zeleni otpad i mulj mogu biti resursi, samo ako se njime pravilno upravlja, u čemu će im pomoći „zelene investicije“.

Kompanija Flamma Systems prepoznala je potencijal grada Niša, gde proizvodi kotlove za biomasu i izvozi ih u Švedsku i na druga strana tržišta. Direktor Flamma Sistema Boban Nikolić prikazao nam je neke od poslovnih ideja putem kojih se otpad pretvara u resurs za ekonomiju i urbani razvoj, a ohrabrujuća je i činjenica da u poslednjih godinu dana postoje nagoveštaji da je Srbija sada spremnija da se uhvati u koštac s rešavanjem ovih problema, barem kad je reč o povećanju investicija u komunalnu infrastrukturu.

Naime, grad Niš se u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, EU i Švedskom priprema za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje će sprečavati ispuštanje 30 miliona tona otpadnih voda u Nišavu svake godine, a kroz

tretman mulja, biogas proizveden u postrojenju moći će da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Sve veća pažnja će u narednim godinama biti usmerena prema biogasu, biootpadu i zelenom otpadu u Srbiji tako što će se raditi na pronalaženju rešenja na lokalnom nivou koja doprinose cirkularnoj ekonomiji i smanjuju odlaganje zelenog otpada na deponije.

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji kao važnoj temi koja se tiče svih građana, jer su resursi ograničeni, ambasadorka Danske u Srbiji Susanne Shine rekla je da smo „do sada živeli u linearnoj ekonomiji – stvari smo koristili, bacali i kupovali nove, vodu koristili i ispuštali prljavu vodu“. Ona je dodala da to nije put kojim treba da idemo napred, već da ekonomija treba da bude cirkularna.

„Cirkularna ekonomija nije nešto ekskluzivno samo za jednu grupu, već je nešto što je važno za svakog od nas, za opštine, gradove, region i vlade“, rekla je ambasadorka Shine i čestitala Gradu Nišu na preduzimanju koraka ka izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Nakon konferencija koje smo u saradnji sa ambasadama Danske, Norveške, Švedske i Finske i uz podršku Nordijskog saveta ministara održali u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, projekat „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ imaće četvrtu, završnu konferenciju u Privrednoj komori u Beogradu.